Прича почиње у време владавине Гном 2.X.X (енгл. Gnome) радног окружења. Ubuntu је био прерађевина Debian дистрибуције са прилагођеним кернелом и Гномом са свим својим предностима тада. Гном (али и Ubuntu) је био доста отворенији по питању комплетног прилагођава када је визуелни (што не рећи и програмски) доживљај био у питању. Не кажем да је сада затворен, али има своја ограничења које се труде да Гноме остане Гноме, Убунту Убунту и тако даље.

Ево како је Убунту изгледао тада:

ubuntu-9.04-default-lookЈедан Гном панел на врху и један на дну екрана. Апликације, места и поставке заједно са панел програмчићима заузимали су „врховни панел“, док је списак прозора и радних површи био на доњем панелу. Од тога се састојала подразумевајућа поставка која се уз мало времена и маште могла изменити до не препознавања. Панели су могли да мењају места, могли су бити и обрисани и све лако спаковано на један панел. Програмчићи и додаци лако су инсталирани и додавани било где.

Било је лако искористити своје, туђе и свачије знање да се од Убунту радног простора створи неки добро осмишљени и кориснику лични „десктоптеријер“. На интернету још увек стоје стотине (хиљаде) слика радних површина заостале из визуелног такмичења корисника и уређивача Гном 2.X.X доба.

Није пуно требало да већина пронађе своју инспирацију у финансијски тешко додирљиви OSX концепт радне површи. Појавила су се упуства за постављање која ће корисницима Убунтуа помоћи да направе OSX радно окружење (имитацију, наравно). Један панел на врху и један док на дну.

Ubuntu-Apple-Mac-look-620x348 Шта се даље дешава? Како политика Убунту развоја укључује ослушкивање жеља и потреба корисника, дошло се до кључне тачке у којој је нешто требало променити. Убунту је полако почео да губи свој идентитет, корисници инсталирају оперативни систем и онда од њега направе имитацију Епловог (енгл. Apple). Гноме је такође радио на комплетном редизајну. Убунту је у то време развијао своје графичко окружење, Јунити (енгл. Unity), намењено само нетбук рачунарима. Дакле, требало је зауставити распад „идентитета“, али се морало ризиковати са новим интерфејсом који доноси Гном. Пошто је ризик био обавезно укључен, у неко време одлучено је да се ризикује са Убунту пројектом који се већ развија – Јунити.

Јунити је развијан да задовољи потребе малих екрана какве су имали нетбук рачунари (10″, 12″…). Испоставило се да је тај приступ донео многа побољшања када су и већи екрани у питању.

Зашто је Ubuntu испао бољи?

Убунту дизајнери су, изгледа, пуно рационалније размишљали када је размештај на све популарнијим величинама екрана у питању. Док је Apple својим корисницима крао ионако уски простор доком на дну, Убунту је решио да нападне најшири део екрана са стране и искористи простор који се мало користи и не заузима простор отвореним прозорима. Управо у овом делу смештен је Јунити покретач.

ubuntu radna povrs Неко ће сада рећи да Епл док на дну има опцију скривања ако не желите да вам сви прозори буду скраћени за висину дока. Да, али на Убунту се Јунити покретач и не мора сакривати. Покрет којим бисте на Еплу активирали скривени док, на Убунту ће већ покренути жељену апликацију. Нисте размишљали о томе?

На крају смо добили…

Аутентични Убунту изглед. Велику уштеду простора и начин који је све то чувао на окупу. Јунити је сада тешко уклонити, тешко га је мењати и постављати по жељи када су велике измене у путању. Убунту је решио да задржи свој идентитет. Па није толико ни страшно, до јуче смо користили Виндоуз (енгл. Windows) где ништа нисмо могли да мењамо, а данас нам на Убунту смета што не можемо да изразимо своје визуелне потребе на софтверу. Јунити се, наравно, може уклонити, може се инсталити додатно графичко окружење и може се поново бити „слободан“. Поставља се питање онда: Зашто инсталирати Убунту да би се додало друго окружење?

Па ето. Зашто?

Сада, већ неколик година развоја и коришћења Јунитија, морам да признам да ми се некако свиђа. Све те ситнице, уштеда простора на прозорима који се при повећању уклапају у панел, иконица са писамцетом, старомодна браон боја и фенси тапет који никако да еволуира иако се годинама труди, чине Убунту препознатљивим. А и најмање га треба подешавати да би био заиста добар. Не знам за вас, али мени је сада незамисливо да користим док на дну екрана (чак ни на Елементарију). Иначе, за који дан ће Фреја, кад већ поменух Елементарног, па читамо се… 🙂